Млади - разлог за међународну сарадњу

За остваривање овог циља посебно је задужена Група за међународну сарадњу у оквиру Сектора за омладину али и остали запослени имају своју улогу у прикупљању и имплементацији иностраних модела добре праксе. На тај начин, младима у Србији олакшава се повезивање са вршњацима у Европи, упознавање са њиховим начинима неформалног образовања, квалитетним провођењем слободног времена, активизма и учествовања у процесу одлучивања, информисања, запошљавања...

Помоћник министра за омладину, госпођа Снежана Клашња, пре неколико дана вратила се из Међународног тренинг центра у Торину са тренинга о изградњи ефикасних програма за младе који је организовала Међународна организација рада. Испред Групе за међународну сарадњу, тренингу је присуствовала и млађа саветница, Мирјана Арсић. Тим поводом, Бојана Перовић из Тима за подршку коју Министарству пружа Београдска отворена школа, разговарала је са госпођом Клашња о користима које овакви тренинзи доносе младима.

Б. Перовић: Колико су скупови попут овог у Торину, корисни за размену искустава и умрежавање са институцијама других земаља и посебно за младе у Србији?

С. Клашња: Основни циљ курса „Изградња ефективних програма за младе“ у Међународном тренинг центру у Торину био је управо размена знања и искустава представника државних институција, НВО и међународних организација. Њих спаја заједничка мисија – развој и спровођење циљева омладинске политике ради проналажења најефикаснијих начина за улагање у ваљане програме за младе у области неформалног образовања, здравља, запошљавања и права грађанства. Такође, на тренингу је разматран значај и начин израде стратешких докумената и програма за младе а представљени су и модели праћења и вредновања реализације истих. Овакви скупови су изузетно корисни за размену искустава, примера добре праксе и отвараје могућности за међународну сарадњу са различитим институцијама и организацијама. Идеја је да учесници тренинга стечена знања, вештине и информације примене у свом раду, те заједно са младима и другим партнерима у својим земљама креирају ефикасне програме за младе (програме који се раде према потребама младих, у којима они учествују и имају конкретне и мерљиве резултате).

Б. Перовић: Да ли су искуства 11 земаља учесница у областима које су биле тема тренинга применљива на услове у Србији?

С. Клашња: Искуства других земаља су углавном примењива у Србији али и обрнуто. Општи принципи су исти али се њихова реализација разликује од земље до земље. На жалост, у многим од земаља које су учествовале на курсу не постоји посебно министарство које се бави младима а и процес израде стратешких докумената у области омладинске политике је тек у повоју. Учесници су имали прилике да се упознају са основним статистичким показатељима о младима у свету у четири области (области неформалног образовања, здравља, запошљавања и права грађанства) као и са конкретним пројектима за младе које спроводе различите земље (укључујући и Србију) у сарадњи са међународним организацијама: Међународна организација рада (ILO),UNICEF, Светска банка (WB), Организација за техничку сарадњу СР Немачке (ГТЗ) и Светска здравствена организација (WHО).

Б. Перовић: Када разговарате са колегама из иностранства, стичете ли утисак да Србија држи корак са земљама у окружењу и земљама Европе у погледу развијености омладинске политике? Како смо позиционирани? У којим областима смо пример за друге а на којим питањима треба још радити?

С. Клашња: У Србији дуго није постојао институционални, стратешки и правни оквир за бављење омладинском политиком на националном нивоу. Ситуација је значајно измењена усвајањем Закона о министарствима 15. маја 2007. године, чијим доношењем је настало Министарство омладине и спорта. Брига о младима је постала један од приоритета државне политике. Посебна вредност у Србији је што је та институционална чињеница промењена залагањем младих људи, који су желели своје министарство, који су желели да им се пружи подршка за њихове идеје, да се препозна њихова улога у друштву. Пре две године Србија је била једина земља у региону која није имала своју Стратегију за младе. То је значило да држава нема визију шта да чини са својим најдрагоценијим ресурсом! Кроз истраживања, кроз консултације, 167 округлих столова, конференције, учешће бројних министарстава, стручњака и НВО сектора мобилисано је 16.000 младих људи, да би се израдила Национална стратегија за младе. А онда је, за годину дана, 9. маја 2008. године Влада Србије и усвојила Стратегију. Кроз широк консултативни процес, израђен је и 22. јануара 2009. године усвојен, Акциони план за спровођење Националне стратегије за младе, који је помогао да се млади препознају у Закону о буџету Републике Србије за 2009, кроз активности различитих министарстава. Сматрам да процес израде Националне стратегије за младе у Србији, може послужити као пример добре праксе и другим земљама, а то је истакнуто у приручнику независног евалуатора Фин Денстада „Како развити омладинску политику“, коме је управо наша Стратегија послужила као основ.

Када је у питању степен развијености омладинске политике у Србији, у поређењу са другим земљама, могу вам рећи да се резултати веома интензивног рада Министарства са бројним партнерима већ виде: на иницијативу Министарства а уз подршку локалних самоуправа и међународних партнера, до данас  је отворено укупно 97 канцеларија за младе широм Србије док их је до оснивања Министарства било свега 5; уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и ГТЗ-а млади на локалном нивоу  ће ускоро добити своје локалне акционе планове; поред нашег Министарства, које издваја највећа финансијска средства за невладин сектор у Влади Србије, и страни донатори веома активно подржавају омладинске програме; посредством Фонда за младе таленте до сада је стипендирано и награђено више од 2220 студената и средњошколаца а партнерство Министарства са успешним компанијама доноси младим талентима додатне погодности. У сарадњи са Београдском отвореном школом, недавно је у оквиру Министарства, почео са радом Центар за каријерно вођење и саветовање младих  талената као посебан вид подршке планирању и развоју каријере талентованих појединаца.

Свакако, пред нама је још много посла. Могла бих рећи да је израда и усвајање Закона о младима, наш следећи велики корак. У Србији тренутно не постоји кровна организација омладинских удружења. Такође, пред нама је усвајање Стратегије за каријерно вођење и саветовање, наставак подршке омладинским организацијама и организацијама које се баве младима и још много активности које смо са представницима омладине заједнички предвидели Акционим планом Националне стратегије за младе.

Б. Перовић: Србија је једна од земаља које имају министарство посебно надлежно за питања омладине и спорта. Да ли су међународни експерти за ову област и ваше иностране колеге изненађени важношћу коју Србија придаје младима а која се манифестује кроз постојање овог министарства, Националне стратегије за младе и АП за његову примену?

С. Клашња: Пре бих рекла да смо ми изненађени проблемима са којима се сусрећу наше колеге у другим земљама када је у питању развој и спровођење омладинске политике. Не само да у многим земљама не постоји институционални и стратешки  оквир за бављење омладинском политиком на националном нивоу, већ и тамо где постоји често се дешава да се другим областима даје далеко већи значај. На семинару су представници неколико земаља у којима постоји Министарство омладине и спорта нагласили да министри већи значај придају спорту тако да је омладинска прича била само „успутна“ активност. Наше излагање о раду Министарства и активном доприносу министарке Снежане Самарџић Марковић развоју и спровођењу омладинске политике неким иностраним колегама звучало је као бајка.

Б. Перовић: Које су конкретне користи младих у Србији од сарадње Министарства са иностраним партнерима, да ли и како они то могу осетити на својој кожи?

С. Клашња: Ако, примера ради, питате средњошколце Александру Олетић из Новог Сада и Милоша Вујића из Ужица, рећи ће вам да су захваљујући Министарству и Групи за међународну сарадњу имали прилику да учествују на „Летњем универзитету о младима и развоју“ у Шпанији где су се дружили са вршњацима из целог света, стекли нова знања и искуства; ако питате Јелену Ристић из Волонтерског сервиса Србије, говориће вам о својим искуствима из Обале Слоноваче док вам на пример, Наталија Премовић из Ниша може прочитати свој победнички есеј на тему „Како замишљам Европског градјанина будућности“ који је одвео у Стразбур, у Савет Европе. Такође, велики број младих из Пирота, Крагујевца, Суботице итд, могу поделити са вама утиске са различитих радионица и обука (о активизму, запошљавању, толеранцији, омладинском предузетништву ...) на којима су учествовали захваљујући пројектима које МОС реализује уз подршку међународних партнера. Кроз учешће Министарства у телима међународних организација, Србија учествује у креирању омладинске политике на регионалном и европском нивоу али и пружа могућност младима из Србије да учествују у конкретним активностима (Конференција о мобилности младих, Тренинг курс о демократском учешћу младих...). Понекад, веома значајне активности из домена  међународне сарадње нису одмах видљиве. Тако је на пример, Министарство ове године потписало први билатерални споразум у области омладинске политике са Грчком који представља основ за реализацију активности као што су волонтерске и студентске размене, већа мобилност младих и спровођење заједничких пројеката омладинских организација две земље. Морамо имати на уму да и овакви, дугорочни и не одмах видљиви резултати, и тек како доприносе да млад човек у Србији живи боље и квалитетније.